5. jun 2024.
U Smederevu je, 5. juna, održana treća sednica Sekcije za metaloprerađivačku delatnost Regionalne privredne komore Braničevskog i Podunavskog upravnog okruga, na kojoj je Ljubica Drejk, generalna menadžerka Zaštite životne sredine u HBIS Serbia govorila o tome šta je urađeno na temu zelenog čelika, emisija sa efektom staklene bašte, o početku izveštavanja naše kompanije po CBAM-u i brojnim izazovima.
Ljubica Drejk je naglasila da u vezi sa CBAM-om (Carbon Border Adjustment Mechanism) – mehanizmom prekograničnog usklađivanja cene ugljenika, različite industrije moraju da sarađuju i rade zajednički na problemima, jer „ako agresivno pravimo planove, koje je nemoguće ostvariti, bojim se da će industrija naše zemlje stati”. Naglasila je potrebu da se preko Privredne komore utiče na nadležna ministarstva i državu da prepoznaju probleme koje kompanije u Srbiji imaju u radu povodom CBAM izveštavanja, kao i generalno sa emisijama sa efektom staklene bašte.
„HBIS je opredeljen za zelenu tranziciju, mi radimo na tome, ali sve to može da bude mnogo lakše uz podršku nadležnih organa. Kina je izuzetno napredna u proizvodnji zelenog čelika u odnosu na ostatak sveta. Da bismo mi ovde mogli da uđemo u kolosek razvijenih železara u Evropi, Kini, Americi, neophodno je da imamo vreme i razumevanje da bismo to sproveli. Podrška se mora ogledati u sagledavanju realne situacije gde se nalazimo, postavljanju realnih ciljeva i rokova za njihovo dostignuće, kao i finansijske podrške. Tako se radi u Evropskoj uniji i isti model treba da se primeni i ovde“, rekla je Drejk.
„U HBIS Serbia smo već uradili investicije koje su dovele do smanjenja količine emitovanog ugljenika. Nova aglolinija, zatim Koračna peć, koja je zamenila rad jedne potisne peći na Toploj valjaonici, koriste isključivo visokopećni gas u svom radu, a taj gas se skladišti u Rezervoaru za visokopećni gas i odatle izuzima. Ove tri investicije su koštale 300 miliona evra. Poboljšali smo uticaj na životnu sredinu, odnosno na emisije gasova sa efektom staklene bašte. U 2022. količina po toni proizvedene toplovaljane trake i table je bila 2,8 tona CO2, a 2023. godine je pala na 2,3 tone CO2 po toni proizvedene toplovaljane trake i table“, ilustrovala je Ljubica postignuta poboljšanja.
Govorila je zatim o merama za smanjenje ugljenika u procesima proizvodnje i rekla da je za realizaciju srednjoročnih i dugoročnih mera neophodna strategija razvoja i podrška države.
„Uveli smo kratkoročne mere, koje ne zahtevaju velika ulaganja. Od januara postoji tim za unapređenje energetske efikasnosti, koji smo oformili da radi na iskorišćenju energenata i sirovina. I već na Visokoj peći imamo 18 kg koksa po toni gvožđa manje, samo zahvaljujući praksama upravljanja. Mnoge investicije su nam i u planu. Krenuli smo u razvoj srednjoročnih mera za smanjnje gasova sa efektom staklene bašte. To su kapitalni projekti na već postojećim postrojenjima, recimo zamena konvertora u Čeličani savremenijim. Dugoročne mere bi bile uvođenje novih tehnologija za proizvodnju niskokaloričnih ugljenika za proizvodnju čelika. Nadamo se da će Srbija podržati tu zelenu tranziciju“, rekla je Drejk i na kraju je prisutne upoznala sa novim tehnologijama koje postoje u Kini.
O aktuelnoj temi CBAM-a sveobuhvatne informacije dala je Ana Raičević iz Privredne komore Srbije, sekretar Udruženja za metaloprerađivačku industriju, a potom je odgovorila na brojna pitanja. Kompanije iz metalskog sektora su među prvima pogođene potrebom izveštavanja, kao i njihovi dobavljači.
Patrik Van Mensel, predsednik Sekcije za metaloprerađivačku delatnost Regionalne privredne komore za Braničevski i Podunavski okrug je ocenio da je dosta izazova pred nama zbog kojih ova sekcija može da utiče na Privrednu komoru Srbije da se napravi strategija kako da se problemi ovih industrija rešavaju i prevaziđu. „Izvesno je da će CBAM poskupeti cenu naših proizvoda, a treba naći način kako da ostanemo konkurentni u poređenju sa firmama koje su već u EU”, zaključio je Mensel.